Sports History
ATHLETICS
Atletika je jedna od bazičnih sportskih grana, a koja obuhvata trkačke, bacačke i skakačke discipline. Zbog svoje sveobuhvatnosti zovemo je Kraljica sportova. Kako se radi o osnovnim disciplinama gore pomenutih tradicija takvih takmičenja je stara koliko i tradicija sporta, pa je istorija Atletike u stvari i istorija sporta uopšte.
Najraniji podaci pokazuju da se organizovano takmičenje u atletici dogodilo još pre 3000 god. p.n.e. u Irskoj. Bile su to tzv. Tailitinske igre, igre trčanja. Gali su se kasnije pored trčanja takmičili i u lovu, rvanju, bacanju koplja i mačevanju. Nešto kasnije slične igre su se razvile u starom Egiptu, uglavnom u okviru velikih verskih svečanosti, o čemu svedoče reljefi na piramidama koji prikazuju trkače i skakače. U Rimu, omladina se jedno vreme takmičila na tzv. Marsovim igrama, koje su ličile na antičke olimpijske igre, međutim kako se Rim vremenom bogatio, tako su njegovi stanovnici sve više uživali u bahanalijama i krvavim obračunima gladijatora, a sve manje u fizičkim aktivnostima. U Otomanskom carstvu, su se takođe povremeno održavale neke vrste sportskih takmičenja koje su očigledno vukle korene iz Grčke.
Ipak, atletika je kulminaciju u starom svetu doživljavala u Grčkoj, na izvornim Olimpijskim Igrama. Prva disciplina prvih Olimpisjkih igara bila je trkačka, sprint na 192,27 metara. Imena pobednika tog takmičenja počinju da se zapisuju 776. god. p.n.e., pa se ona smatra i za prvu godinu Olimpizma. Dva veka kasnije počeli su da se pojavljuju i prvi profesionalni takmičari koji su, kao i današnji, imali lične trenere. Kasnije su antičke igre sadržavale više atletskih disciplina, poput trke na jedan stadion (192,27 m), trke na dva stadiona, trke na 24 stadiona (dolihos), trke naoružanih ratnika u dužini od dva stadiona (trka hoplita), pentlaton (petoboj - trka na jedan stadion, bacanje diska, bacanje koplja, skok u dalj i rvanje).
U srednjem veku u Evropi gotovo da je potpuno atletika nestala. Što zbog loših klimatskih uslova, što zbog pritisaka crkve. Ipak su i tada Irci nastavili višemilenijumsku tradiciju trkanja, a Germani su se povremeno takmičili u tri ustanovljene discipline (bacanje koplja, skok u dalj i dizanje tereta).
Ponovni razvitak atletike počinje u 19 veku, u Engleskoj, kada su počela organizovati takmičenja u hodanju ili trčanju na ulicama uz opklade ili nagrade. U sportskom pogledu atletika se počela razvijati 1840. god. zahvaljujući univerzitetima, i to pre svega vojnim. Prvi atletski dvoboj između Oksforda i Kembridža organizovan je 1864. god., a 1865. god. organizovan je prvi amaterski atletski klub. Prvo takmičenje za nacionalno prvenstvo Engleske bilo je 1866. god. Prva atletska staza od šljunka izgrađena je 1867. god. U SAD prvi klub je osnovan 1868. god. u Njujorku, a prvo takmičenje za nacionalno prvenstvo održano je 1876. god. Prva atletska prvenstva pojedinih zemalja održana su u Francuskoj 1888. god., u Belgiji 1889. god., Austriji 1893. god., Švajcarskoj 1896. god. Atletika se pojavljuje od prvih Olimpijskih igara u Atini (Grčka) 1896. god., i od tada postaje primarna grana Olimpijskih igara. 1912. god. osnovana je Međunarodna Atletska Federacija (IAAF) u Stokholmu (Švedska) i ustanovljena je lista prvih atletskih rekorda. Od 1930. god. počela su se organizovati Evropska Prvenstva, a od 1983. god. i Svetska Prvenstva.
