Sports History
GYMNASTIC
Iako je smatraju za jednu od najstarijih fizičkih aktivnosti, malo je istorijskih podataka o gimnastici sve do pojave starog Egipta. Naravno, tamo se javlja neka vrsta preteče gimnastike, više nalik akrobacijama i cirkuskim tačkama. U 2 milenijumu p.n.e. na Kritu se javlja umetnost skakanja na bikove, ova aktivnost se sastojala u hvatanju bika koji juriša za rogove koji bi u naletu odbacio skakača, te bi ovaj u vazduhu izvodio razne akrobacije. U staroj Grčkoj gimnastika se upražnjavala za održavanje dobre telesne kondicije, uvežbavanja sportista i kao deo vojne obuke. Bila je veoma popularna i cenjena da su postojala mesta za vežbanje koja su se zvala Gymnazium. Rimljani su prihvatili ove aktivnosti od Grka i koristili su ih za pripremu svojih legija za rat. Padom Rimskog carstva nestao je i interes za gimnastiku.
Modernizacija gimnastike počinje krajem 18 veka, tačnije 1774. god., kada je Prus Johann Bernhard Basedow u svojoj školi u Dessau, Saksonska, uveo fizičke vežbe kao oblik nastave. Germanske zemlje su prve uvidele značaj gimnastike i počele su je razvijati. Krajem 18 veka Friedrich Ludwig Jahn iz Nemačke razvio je neke gimnastičke sprave i posebne tehnike, tačnije, vratilo, razboj, greda, skokovi, i on se smatra ocem moderne gimnastike. Gracioznu formu ovog sporta razvio je Šveđanin Guts Muth, dok je drugi Šveđanin Pehr Henrick Ling uveo vežbe sa obručima, čunjevima i malim loptama, gde su bili važni ritam i koordinacija. U Evropi od kada se otvorio prvi klub u Berlinu 1881. god., počinje se razvijati gimnastika i otvaraju se mnogi klubovi. U SAD gimnastiku negde pred početak građanskog rata uvodi Dr. Dudley Allen Sargent, koji je bio učitelj gimnastike na nekoliko Univerziteta u zemlji, mada se može reći da su razvoju gimnastike u SAD doprineli emigranti iz Evrope.
Prema nekim podacima, prvo takmičenje na spravama održano je 1877. god. u Čehoslovačkoj. 1888. god. osnovan je Međunarodni Gimnastički Savez FIG i tada je napravljen presudan korak ka osmišljavanju vežbi na spravama i regulisanju pravila. O popularnosti muške gimnastike u tom periodu govori i to da je bila uvrštena na prvim Olimpijskim Igrama 1896. god. u Atini (Grčka), a već 1903. god. bilo je održano i prvo Svetsko prvenstvo u Antverpenu (Belgija). Prvo Evropsko prvenstvo održano je 1955. god. u Frankfurtu (Nemačka). Kod žena se gimnastika slabije razvijala, tako da je na Olimpijskim Igrama prvi put bila uvrštena u program 1928. god. u Amsterdamu (Holandija), na Svetskom prvenstvu 1934. god. u Budimpešti (Mađarska), a na Evropskom prvenstvu 1957. god. u Atini (Grčka). U početku najuspešniji takmičari bili su iz zemalja u kojima se gimnastika i razvila, kao što su Nemci, Šveđani, Italijani, Švajcarci, ali već pedestih godina 20 veka gimnastika se vrlo razvila i u zemljama istočne Evrope, Rusiji, Kini, Japanu, te oni preuzimaju primat u gimnastici.
Ritmička gimnastika se vremenom razvila kao posebna disciplina ovog sporta. Prvi pokušaj da se ritmika razvije kao sportska grana bio je u Talinu (SSSR), gde se 1947. god. održao prvi konkurs, a 1949. god. održano je i prvo takmičenje za zvanje šampiona. Za ritmiku su se počele interesovati i druge istočnoevropske zemlje, tako da je 1963. god. u Budimpešti (Mađarska) održano prvo međunarodno prvenstvo. Posle ovog takmičenja menja se naziv ove discipline u Moderna gimnastika za žene, da bi se pred Olimpijske Igre u Minhenu (Nemačka) 1972. god. opet menjalo ime u Moderna Ritmička Gimnastika za Žene i predloženo je da se uvrsti u program Olimpijskih Igara kao specifičan sport za žene, što je i učinjeno od Olimpijskih Igara u Los Anđelesu (SAD) 1984. god..
Kao treća disciplina gimnastike razvila se Trampolina. Ona je nastala zahvaljujući SSSR i SAD, koji su je koristili kao poligon za pripremu svojih kosmonauta. Kao sportsku disciplinu su je razvili profesori Univerziteta Ajova, Džordž Nisen i Leri Grisvold, ne sanjajući da će se ova disciplina pojaviti na Olimpijksim Igrama 2000. god. u Sidneju (Australija).
