Sports History
HANDBALL
Igre slične rukometu postojale su od davnina. Prvi tragovi o postojanju nađeni su još u Egiptu. U tamošnjim grobnicama iskopani su artefakti koji ukazuju na to da je igra slična rukometu praktikovana tamo pre nekih 4500 godina u vreme verskih svečanosti. Lopte su pravili od napumpanog majčijeg stomaka, obmotanog kožom jelena.
Sledeće tragove nalazimo kod starih grka, koji su igrali igru pod nazivom Keirosfaira, koja je bila toliko popularna da je čak i Homer u svojoj Odiseji opisao igru pod nazivom Uranija. U poslednjim vekovima pre hristovog rođenja igra se pojavljuje i kod rimljana pod imenom Harpastum. Igralo se na pravougaonom terenu na kome se borilo od 5 do 12 takmičara podeljenih u dva tima. Teren je bio podeljen po sredini linijom, a cilj je bio da ekipa zadrži loptu što je više moguće na svojoj polovini, dok protivnici pokušavaju da je preotmu i prebace na svoju polovinu. Čak je i Julije Cezar izuzetno cenio Harpastum, da ga je koristio za fizičku pripremu vojnika tokom ratnih pohoda.
Postoje podaci koji govore da se igra slična rukometu praktikovala u srednjovekovnoj Francuskoj, među Inuitima na Grenlandu, kao i među domorocima u srednjoj i severnoj Americi, gde je navodno na prostoru između današnje Arizone i Nikaragve bilo raspoređeno oko 700 terena za tamošnji rukomet. Kroz istoriju je bilo mnogo igara koje su bile vrlo slične današnjem rukometu, Haandboll u Danskoj, Hazena u Čehoslovačkoj, Gandbol u Ukrajini, Torbal u Nemačkoj, kao i veliki rukomet.
Današnji rukomet nastao je krajem 19. veka, kada je počeo da se pojavljuje na severu evrope u Danskoj, Norveškoj, Švedskoj i Nemačkoj. 1989. god. danski učitelj Holger Nielsen u Oldrupu uveo je u Danskoj u školski progam igru sličnu rukometu u dvarani sa 7 igrača i napisao prva pravila modernog rukometa. Iz Danske igra se proširila 1912. god. i na Švedsku i Nemačku. Šveđani su prvi upotrebili naziv rukomet (Handball) 1910. god. Igra se zbog klimatskih uslova na severu evrope igrala u zatvorenom prostoru sa 7 igrača, najmanje do 4, dok je u Nemačkoj preovladao veliki rukomet na otvorenom prostoru, najčešće igran na fudbalskim terenima, sa 11 igrača i 2 rezerve. Prva pravila velikog rukometa objavili su 29.10.1917. god. nemci Maks Hajzer, Karl Šelenc i Erih Koning. Dve godine kasnije dodatno ih je obogatio Karl Šelenc, profesor više škole za fizičko vaspitanje u Berinu.
Prva muška međunarodna utakmica odigrana je 13.09.1925. god. u Nemačkoj između Reprezentacija radničkih, gimnastičkih i sportskih saveza Nemačke i Belgije, rezultat je bio 12:2 za Nemačku. Prva ženska međunarodna utakmica između Austrije i Nemačke odigrana je u Pragu (Čehoslovačka) 07.09.1930. god. Rezultat je bio 5:4 za Austriju.
U Amsterdamu (Holandija) je 1928. god. osnovana Međunarodna Rukometna Federacija - IAHF (nem. International Amateur Handball Federation) koji je prestao da postoji 1939. god., da bi posle drugog svetskog rata 1946. god. u Kopenhagenu (Danska) osnovana Međunarodna Rukometna Federacija - IHF (nem. International Handball Federation)
Veliki rukomet se prvi i jedini put pojavio na Olimpijskim Igrama 1936. god. u Berlinu (Nemačka). Prvo Svetsko prvenstvo održano je 1938. god. u Nemačkoj, i ukupno ih je održano sedam. Takođe su i prva Svetska prvenstva održana 1938. u malom rukometu, za muškarce u Nemačkoj, za žene u Jugoslaviji. Na Olimpijskim Igrama rukomet se prvi put pojavljuje 1972. god. u Berlinu za muškarce, 1976. god. u Montrealu za Žene.
