Sports History
WATERPOLO
Dpreteča vaterpola bila je igra koja se razvila krajem 19. veka u Ujedinjenom Kraljevstvu, na rekama i jezerima Engleske i Škotske, gde su vodeni sportovi i trke bile odlika seoskih slava i festivala. Sportski stučnjaci nastajali su da u jednolični progam plivanja unesu više živosti. Tako je 1869. god. odigrana utakmica koja je vrlo malo ličila na današnji vaterpolo, ali je privukla veliki broj omladine. Igra je bila nazvana Foot-ball in the water (Fudbal u vodi). Zadatak igrača jedne ekipe bio je da loptu polože na splav protivničke ekipe, a golman je stajao van igrališta i branio je gol skakajući sa splava na protivničkog igrača koji je pokušavao da stavi loptu na platformu.
Godinu dana kasnije londonski plivački savez (London Swimming Association) formira komisiju sa zadatkom da izradi pravila igra. Prva zvanična utakmica po novim pravilima odigrana je u kristalnoj palati 1874. god. 1876. god. William Wilson napisao je pravila , po kojim se na reci Dee odigrala prva utakmica na kojoj su bile omeđene granice igrališta.
Vaterpolo je od samog početka bio vrlo grub sport. Prve verzije dozvoljavale su brutalnost, rvanje i držanje protivničkog igrača pod vodom da bi se došlo do lopte, česta su bila i udaranja ispod površine vode između igrača kod kojih nije bila lopta. Ali popularizacija vaterpola i sve češće pojavljivanje u programu plivačkih takmičenja i raznih svečanosti dovela je do stalnog razvoja igre. Prva pravila predviđala su gol i golmana, golmani se ne smeju odupirati o dno igrališta, hvatati loptu i bacati je sa dve ruke. Zabrenjeno je bilo potapanje lopte i udaranja ispod vode. Na prvim prvenstvima i utakmicama između Engleske, Irske i Škotske uvode se jedinstvena pravila da golman ne sme bacati loptu preko polovine igrališta i voditi loptu ispod vode. Prema pravilima iz 1883. god. utakmica traje 20 minuta, a svaka ekipa ima po 12 igrača. Pravila su modifikovana 1886. god., sada se moglo šutirati na gol, igračima je dozvoljeno da dodiruju loptu samo jednom rukom, zabranjeno im je da se odbacuju o dno igrališta, broj igrača je smanjen na 7, određena je širirna gola, a dve godine kasnije uvedeno je pravilo da se protivnički igrači smeju napadati samo ako je lopta kod njih, zbog toga je dodavanje postalo osnova igre što je veoma ubrzalo igru. Dosta kasnije je mađarski trener Bela Komjadi izmislio suvi pas, tehniku kojom igrač kroz vazduh dodaje loptu saigraču koji je hvata a da ona ne padne na vodu. Prethodno su igrači morali da puste da lopta padne na vodu i kasnije uzmu, što je dodatno ubrzalo igru i učinilo napade dinamičnijim. Kasnije kaliforniski trener Džejms R. Smit izumeo je loptu na naduvavanje sa gumenom površinom, koja je poboljšala performanse, jer su prethodno korišćene lopte upijale vodu i postajale teže tokom igre.
Prva međunarodna utakmica odigrana je 1890. god. između Engleske i Škotske, a već od 1891. god. održavaju se tradicionalni susreti između Oksforda i Kembridža. Vaterpolo se u ostatak evrope pojavljuje 1894. god. najpre u Nemačkoj, zatim u Austriji, Belgiji, Francuskoj i Mađarskoj. Krajem 19 veka se pojavljuje i na američkom kontinentu, gde ju je doneo 1888. god. Englez Džon Robinson. Igralo se u zatvorenom plivalištu sa zadatkom da igrač sa loptom u ruci dodirne određeno mesto na ogradi plivališta. Američka verzija vaterpola bila je veoma grub i opasan sport, grublja i od svojih britanskih uzora. Uobičajna strategija je podsećala na ragbi, ali su intezitet i grubost privlačili publiku u to vreme. 1912. god. finale amaterskog prvenstva okončano je opštom tučom, zbog koje su amerikanci rešili da suspenduju vaterpolo kao takmičarski sport, sve dok američki klubovi nekoliko godina kasnije nisu prihvatili evropska pravila.
Do kraja 19 veka vaterpolo je bio dovoljno popularan sport da se pojavi na Olimpijskim Igrama. Uz fudbal je najstariji ekipni sport koji se pojavio na Olimpijskim Igrama. Prvi put u Parizu (Francuska), 1900. god., i od tada se održao sve do danas, osim igara u Sent Luisu (SAD) 1904. god. kada su evropske reprezentacije odbile da igraju po američkim pravilima. Međunarodni odbor za vaterpolo osnovan je 1929. god. koji su činili predstavnici iz Ujedinjenog Kraljevstva i međunarodne amaterske plivačke federacije (FINA). Napisana su pravila za međunarodne utakmice koje su stupile na snagu 1930. god., a FINA je od tada zvanično međunarodno regulatorno telo za vaterpolo. Prvo Evropsko prvenstvo održano je 1926. god. u Budimpešti (Mađarska), a prvo Svetsko prvenstvo u Beogradu (Jugoslavija) 1973. god.
Vaterpolo za žene dugo je bio u senci muškog vaterpola. Ipak u Holandiji se još od 1914. god. održavaju nacionalna prvenstva za žene, u SAD ova takmičenja teku od 1926. god., u Australiji od 1968. god. FINA od 1979. god. organizuje svestki kup za žene, a od Olimpijskih Igara 2000. god. u Sidneju (Australija) vaterpolo za žene je uvršten u zvaničan program Olimpijskih Igara. Sa početkom novog milenijuma započela je i ekspanzija vaterpola za žene.
