Sports History
WINTER SPORTS
Većina zimskih sportova vuče poreklo sa severne zemljine polulopte iz daleke prošlosti. Njihovom rađanju doprineli su klimatski uslovi, gde su narodi morali da smisle način za što lakše kretanje i što lakši lov po konstantnom snegu i ledu, i tako su nastale prve skije i klizaljke. U pećinama Rusije, Norveške i Švedske nalaze se crteži stari i po 4000 god. na kojima su prikazani ljudi na skijama.
Iako je postojanje skijanja vrlo staro, kao sport se razvilo tek u 18 veku. Za njegovu zemlju porekla smatra se Norveška, u kojoj je 1767. god. održana prva trka kod grada Christania, blizu Osla, u okviru vojnog takmičenja. Za pionira sportskog skijaštva smatra se Sondre Norhajm, koji je sredinom 19 veka napravio telemark skije sa zaobljenim vrhom i vezovima. Prvi skijaški klub osnovan je 1861. god. u blizini Osla, a pet godina kasnije održano je i prvo takmičenje. Austrijanac Matijas Zdarski skratio je skije, konstruisao prvi metalni vez, a pri spustu je počeo da koristi i nove tehnike uz pomoć štapova, što se smatra početkom alpske tehnike skijanja. Od 1870. god. u Alspkim zemljama skijaštvo se razvija veoma brzo, pa se tako u Nemačkoj održava prvo takmičenje 1879. god., a 1893. god. u Glarisu, Christoph Iselin pokreće prvi Švajcarski skijaški klub. Potom se osnivaju i nacionalni skijaški savezi u Rusiji, Čehoslovačkoj, SAD-u, Austriji, Nemačkoj, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj. Od 1910. - 1924. god. Međunarodna Skijaška Komisija nastoji pratiti razvoj takmičarskog skijanja u celom svetu, da bi se 02.02.1924. god. osnovala Međunarodna Skijaška Federacija, The International Ski Federation FIS, u Chamonixu u Francuskoj za vreme prvih Zimskih Olimpijskih Igara. FIS Svetski skup je danas najznačajnije takmičenje u alpskom skijanju na godišnjem nivou. Prvi je održan 1966. god. i u početku je prvo uključivao samo trke u slalomu, veleslalomu i spustu, dok danas imamo takmičenja u slalomu, veleslalomu, superveleslalomu, spustu i superkombinaciji.
Kao i skijanje i ski skokovi su nastali u Norveškoj. Poručnik Olaf Rije skočio je pred publikom 1809. god. čitavih 9,5 , da bi se nekoliko godina kasnije izgradila i prva skakaonica u Holmekolenu, na kojoj se i danas održavaju takmičenja. U okviru svetskog kupa ski skokova održava se i tzv Novogodišnja Turneja Četiri Skakaonice, najpopularnije takmičenje u ski skokovima. Održava se svake godine u periodu od 28.12. - 06.01. u Obersdorfu i Garmišpartenkirhenu (Nemačka) i Insruku i Bišeshofenu (Austrija).
Biatlon je kombinacija nordijskog skijanja i streljaštva. Ovaj sport takođe vodi poreklo iz Norveške, gde se koristio u obuci vojnika. Prvo poznato takmičenje održano je 1767. god. među graničnim patrolama Norveške i Švedske, a prvi klub osnovan je relativno kasno, 1861. god. Trisil Rifl u Norveškoj. Biatlon se sporo širio evropom sve do sredine 20 veka, kada je najzad dobio na popularnosti i prvo Svetsko Prvenstvo održano je 1958. god. u Austriji, da bi 1960. god. postao i stalni Olimpijski sport.
Umetničko klizanje je nastalo tek sredinom 19 veka. Englez Robert Jones bio je prvi poznati klizač još 1772. god., ali formu klizanja i stil izmislio je Američki klizač Jackson Haines, koji je izvršio demonstraciju sredinom 1860-ih i on se smatra ocem umetničkog klizanja. Međunarodna Klizačka Organizacija osnovana je 1892. god., a godinu dana pre toga održano je i prvo Evropsko Prvenstvo samo za muškarce, da bi se 1896. god. održalo i prvo Svetsko Prvenstvo, takođe samo za muškarce. Sportska disciplina prvi put je uvedena na Svetskom Prvenstvu 1908. god., a prvo Svetsko Prvenstvo u disciplini plesnih parova održalo se tek 1952. god.
Ekstremni zimski sportovi nastali su u drugoj polovini 20 veka u zapadnom društvu, koji su danas zahvaljujući marketingu danas veoma popularni i stalno se razviju nove verzije ekstremnih sportova, da bi Amerikanci 1995. god. započeli i ekstremnu verziju Olimpijskih Igara, X Games. Snowboard je nastao tako što je Šerman Popen želeo da smisli neku zabavu za svoje ćerke. Hteo je da ih nauči da skijaju ali posle par pokušaja video je da su i suviše uske, zato je odlučio da spoji dve skije i tako napravi mono skiju. Međutim nije mu se svidelo kako se stajalo na njoj, pa je uzeo skije za vodu i prilagodio ih snow surfu i tako je stvorio nov termir snurfer. Jedna takva daska dospela je i do Džeka Bartona Karpentera, koji je 1968. god. u Vermontu osnovao firmu za proizvodnju snoudorda, i tada je počela ekspanzija ovog sporta. Devedesetih postaje veoma popularan, tako da se počinju održavati takmičenja, 1996. god. održalo se prvo Svetsko Prvenstvo, da bi se snowboard 1998. god. pojavio i na Olimpijskim Igrama u Naganu (Japan).
Bob, skeleton i sanke vuku korene iz Sent Morica, Švajcarskog turiskičkog centra, gde su sredinom 19 veka počela takmičenja na sankam između gostija hotela. Kako je bivalo sve popularnije, tako je počelo i modernizovanje sanaka, tako je i nastao i bob. U Sent Moricu napravljena je i prvi tobogan za spuštanje, kao preteča današnjih ledenih staza.
Pored navedenih, postoji još mnogo drugih zimskih sportova koji nisu toliko popularni ili ne učestvuju na Zimskim Olimpijksim igrama. Zimske Olimpijski Igre su pandan Letnjim Olimpijskim Igrama, na kojima se logično održavaju takmičenja u zimskim sportovima. Pojedini zimski sportovi učestvovali su na letnjim OI početkom 20 veka, ali nisu učestvovali svi sportovi, zato su sportisti zimskih sportova želeli sopstvene Olimpijske Igre. Tako su Prve Olimpijske Igre održane u Šamoniju (Francuska) 1924. god., ali im je zvanični naziv bio Međunarodna Nedelja Zimskih Sportova, zbog toga što se to kosilo sa ubeđenjima Pjer de Kubertena , osnivača modernih Olimpijskih Igara, da su Olimpijske Igre skup svih sportista na istom mestu u isto vreme. Da bi se na sastanku MOK-a 1926. god. one zvanično proglasile za Prve Zimske Olimpijske Igre. Zanimljivo je to da je u početku domaćina ZOI, određivala zemlja domaćin Letnjih Olimpijskih Igara, i da su se do 1992. god. letnje i zimske OI održavale iste godine da bi ih MOK razdvojio, tako da su naredne ZOI bile održane već 1994. god. u Lilehameru (Norveška).
